Vožnja kanuom ima tradiciju na Tamišu. Oduvek je boravak na vodi privlačio stanovništvo ovog regiona. Mnoštvo rukavaca, paralelnih tokova, bara i jezera koje postoje u ovom regionu prilika je za lep i zdrav boravak u, manje ili više netaknutoj prirodi. U većim mestima koja se nalaze u zoni projekta osnivani su i veslački klubovi čiji su takmičari postizali i značajne sportske rezultate. Reka Tamiš svojim mirnim i pomalo lenjim tokom i divljom obalom privlači zaljubljenike u prirodu i pruža im mnogo razloga za uživanje na vodi. Ceo tok Tamiša omogućava ljubiteljima kanuinga relativno lak pristup reci a samim tim i nesmetano uživanje u njoj. Jedini ograničavajući faktor na Tamišu su ustave koje regulišu nivo reke usled prirodnih i klimatoloških uslova koji diktiraju nivo Dunava i kanala Dunav-Tisa- Dunav koji značajno utiču i na Tamiš pa se nesmetano veslanje mora podeliti na tri dela: od granice do ustave između Botoša i Tomaševca, zatim od te ustave do Opova i od Opova do ušća.

Kako su ta tri dela dužinski skoro identična može se reči da je Tamiš u Srbiji za veslački sport podeljen na trečine od po otprilike četrdeset kilometara. Ovo”ograničenje” se lako prevazilazi pravovrenim informisanjem o režimu rada ustava pa se može reči da je Tamiš “plovan” za kanuiste celim svojim tokom kroz Srbiju. Zbog svega ovog Tamiš smo podelili na nekoliko celina koje nekim svojim kulturno-istorijskosociološko- geografskim karakteristikama mogu predstavljati celine potencijalno zanimljive budućim korisnicima. Pri podeli nije determinišući faktor bila dužina ruta, već interesantnost lokacija i mogućnost da se na reci provede duže vreme, kombinujući sportski, ekološki i saznajni kapacitet koji turistima pružaju reka i naseljena mesta u njenoj dolini. Prirodna podela, tematske celine i udaljenost na kopnu bili su tako]e faktori koji su odlučili da broj ruta za kanuing svedemo na sedam.

To su:
1. RUTA PANČEVO – JABUKA
Ruta se proteže od ušća Tamiša u Dunav (nulti kilometar toka Tamiša) pa sve do dvadesetog kilometra koji je između sela Jabuka i Glogonj. Pančevo je najveće naseljeno mesto na obali Tamiša sa centralnom gradskom zonom na stotinak metara od same obale na kojoj se takođe nalaze brojni sadržaji i kulturno-istorijski spomenici, a i samo ušće Tamiša u Dunav je nekoliko stotina metara udaljeno od centra grada pa se zaljubljenicima u reku prua mnoštvo sardžaja i lokacija za razgledanje i uživanje. Jabuka je takođe na samoj obali jednog od najvećih rukavaca Tamiša pa se u njoj putnik može zadržati i razgledati selo i sve što ono pruža potencijalnom turisti.

2. RUTA GLOGONJ – SEFKERIN – OPOVO
Ruta počinje od dvadesetog kilometra (između Jabuke i Glogonja) pa sve do ustave kod Opova koja se nalazi otprilike na četrdesetom kilometru toka Tamiša. Zanimljivo je reći da se na ovoj ruti nalaze mesta koja su na samoj obali Tamiša (Opovo i Sefkerin, ali se i Glogonj nalazi na nepunih dvestotinak metara tako pa se potencijalnom turisti-kanuisti pruža mogućnost da prilikom obilaska zastane u samim mestima i obiđe ih relativno lako i bez mnogo napora.

3. RUTA BARANDA – SAKULE
I naredna ruta je, takođe vrlo atraktivna, jer se u zoni sela Barande koje je takođe, jednim svojim delom na obali Tamiša, nalazi najveća koncentracija rukavaca, zabarenih tokova, bara, ribnjaka koje su idealne za posmatranje ptica i pružaju mogućnost užuvanja u prirodi na kopnu. Selo Sakule je vrlo blizu Barande, takođe na samoj obali reke i takođe okruženo mnoštvom rukavaca i bara pa sa Barandom čini raj za uživanje u prirodi. Moglo bi se reći da se ova ruta završava kod mosta na putu Kovačica-Farkaždin.

4. RUTA FARKAŽDIN – IDVOR
Selo Farkaždin se takođe nalazi na jednom od rukavaca Tamiša i zona je poznata po mestima zasportski ribolov. Idvor, koji je zbog Mihajla Pupina turistička lokacija od nacionalnog značaja, nije na samoj obali Tamiša jer se između njega i Tamiša nalazi i reka Tukoš i mnoštvo nedefinisanih vodenih površina. Ovo je svojevrsni prirodni rezervat koji će biti interesantan potencijalnim ekoturistima.

5. RUTA ORLOVAT – TOMAŠEVAC – BOTOŠ
Naredna ruta je takođe zanimljiva sa aspekta lokacije sela Orlovat i Tomaševac na samoj obali reke. Ovo su mala mesta ali su vrlo zanimljiva. Orlovat je rodno mesto slikara Uroša Predića, a Tomaševac se izdvaja poslednjih godina jdnom manifestacijom koja se potpuno izdvaja u mnoštvu različitih “ijada” koje u ovom kraju ima svako mesto. Oni svakog leta već skoro dvadeset godina organizuju prvenstvo sveta u “banatskim šorama”, pa je to još jedna preporuka za posetu potencijalnih kanuturista. Ova ruta se zavrsava kod ustave u Botošu.

6. RUTA NEUZINA – SEČANJ – BOKA
Ova ruta počinje od ustave kod Botoša, ili je bolje reći od mesta gde se ukrštaju Tamiš i kala Dunav- Tisa-Dunav, a to je otprilike na osamdesetom kilometru toka Tamiša u Srbiji. Karakteristično je za ovu rutu da mesta koja se nalaze u ovoj zoni (Neuzina, Boka i Šurjan) ne “izlaze” na reku Tamiš jer su, ili od nje odvojena rukavcima kao Neuzina i Boka, ili novim odbrambenim nasipom kao Šurjan. Jedino mesto gde se može pristati je Sečanj koji ima uređen kej u samom mestu i plažu.

7. RUTA ŠURJAN – JAŠA TOMIĆ – GRANICA
Ova ruta je najkraća (oko petnaestak kilometara i najmanje naseljena (samo Jaša Tomić), ali je baš zbog te necivilizacijske crte vrlo atraktivna za potencijalne ultimativne zaljubljenike u reku i veslanje. Reka je tu najuža na celom toku kroz Srbiju i pruža neku drugačiju vrstu doživljaja.